Место за покојника за трпезом

Породични запис из Бездана описује сто за којим нису били присутни само живи. Покојнику се остављало место и храна, укључујући пециво са маком. Прича не захтева појаву духа: празна столица и нетакнута храна већ стварају облик присуства и показују како се граница између сећања и свакодневице уређивала обредом.